PROJEKTNA NASTAVA

Projektna nastava kao oblik obrazovno-vaspitnog rada omogućava promenu položaja učenika u sistemu obrazovanja i vaspitanja. Ovakav vid nastave je svojevrstan prelaz na savremen pristup nastavnom procesu koji je prilagođen vremenu brzog tehnološkog razvoja u kojem učenik nije više pasivni posmatrač, slušalac ili neko ko reprodukuje teorijska saznanja.

Utemeljivačem projektne nastave  smatra se američki filosof DŽon Djui, a njegovim nastavljačima Kilpatrik, Maslov i Bruner. DŽon Djui , kao začetnik nastave zasnovane na projektima, bio je pristalica teorije pragmatizma-nauka i znanje treba da budu u službi praktičnih potreba, tj. zadatak škole jeste da učenike pripremi za život u formi praktičnih radova; umesto na predavanjima, znanja se stiču kroz sopstvena iskustva u socijalnom kontekstu, a na osnovu ličnih afiniteta dece.

U osnovi projektne nastave je interdisciplinarni rad. Zahvaljujući timskom radu učenici se stavljaju u ravnopravan položaj, čime se povećava njihova lična odgovornost za učenje, kao i dinamika rada-korišćenjem savremenih tehnologija, putem učenja izvan škole i sl.

Projektna nastava je usmerena na razvijanje viših saznajnih sposobnosti, socijalnih veština i vrednosti. Učenici uče u grupi i putem otkrića. Oni uče spontano i bez pritiska. Kod učenika se unapredjuje samostalnost, kreativnost, samoinicijativa, odgovornost, kooperativnost, sposobnost korišćenja raspoloživih resursa, usmerenost ka cilju…

delovi teksta preuzeti iz uvodnika „Projektna nastava“, Zoran B. Gavrić, Klett