Моја школа носи име Јове Курсуле

jovo 2

Те давне, 1804. године Србијом су већ вековима владaли Турци , али су сјај и ред турске државе избледели а народ је осећао на себи терет несигурних времена. Ненаоружан и у беди, српски сељак је био препуштен оном што га је снашло.Први облик отпора пружен турској сили била је хајдучија. Свe више су се умножавале и увећавале хајдучке дружине. За вођу Првог српског устанка изабран је Карађорђе.

Јован Петровић Курсула, се са својом дружином прикључио одмах по избијању устанка. Учествовао је у многим бојевима , у којима се истакао као храбар мегданџија. Са својом дружином је долазио у помоћ старешинама и устаницима на територији целог пашалука.Раме уз раме са Танаском Рајићем и другим виђеним устаницима, читавих осам година!

Учествовао је у бојевима на Карановцу, Љубићу, Црном врху, Варварину, Делиграду… Био је познати мегданџија чију су храброст поред Срба ценили и Турци и Руси.Његов најпознатији мегдан на Варваринском пољу опеван је у бројним песмама.

Оно што га је издвајало од осталих јунака и устаника, јесте његова необична појава, повученост и часност. Носио је обично сељачке чакшире и опанке, гуњ од коже и шубару од јагњећег крзна. Сабљу је носио на леђима да би је лакше повукао у борби. Увек је јахао добре коње, а остала је запамћена његова ждребица Стрина.Често је пушио чибук, чак и у току мегдана, и седео осамљен јер је био помало наглув.Карађорђе му је дао титулу војводе али се он није прихватио власти јер ни сам није потпадао ни под чију команду, већ је био хајдучки независан.

Иако о Јови Курсули нема пуно писаних трагова, допринос Курсуле и њему сличних људи много је већа него што се то види у путопису властодржаца. Власт су препустили онима који су је хтели, а Курсули, Зеки Буљубаши,Танаску Рајићу, Стојану Чупићу остало је да живе у вечном сећању и признање да су били људи и јунаци.Њихова храброст је остала дубоко у сећању народа , тако да су становници Карановца прво подигли његову бисту, његово име дали партизанском одреду и једној од првих Основних школа у Краљеву.

Извор, текстови Иване Хасановић, професора историје, објављени у листу „Полет“ и „Споменица“ поводом 200 година од смрти Јована Курсуле

Некадашња школа „Александар Ујединитељ“ 1952. добија назив Осмолетка број 1 „Јово Курсула“. На нову локацију и у нову зграду у Доситејевој улици 136, премештена је 1965. године.  У наредним деценијама постаје добитник „Новембарске награде“ и великог признања Републике Србије „ 25.мај“.

До 1990. године је постојао само један блок школе, када је дограђен нови блок и фискултурна сала.  Окружена прекрасним дрвориштем, муралом на бочном зиду старог дела , дуго је била једна од најлепших школа у Краљеву. Све до разорног земљотреса чије последице нису у потпуности саниране. Међутим, оно што чини школу јесу деца и њихови трагови које остављају током свог осмогодишњег школовања.

Дечије стваралаштво постављено на изложбама, исказано у писаним радовима, приредбама, такмичењима и другим активности забележено је из године у годину у наше школском листу . Изузетно смо поносни на „Полет“, најстарији школски лист у Краљеву који богатим садржајима служи као углед новим листовима Основних школа.

полет

Ана Милошевић

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *