IZABERI PRAVILNU UŽINU

ИЗАБЕРИ ПРАВИЛНУ УЖИНУ

,,Изабери правилну ужину“ је кампања која је спроведена у оквиру истраживања „Утицај наставних и ваннаставних садржаја на промену става о правилној ужини“ у ОШ ,,Јово Курсула“ у Краљеву. Аутор истраживања је Ана Милошевић, учитељ и самостални педагошки саветник.

Уочавајући проблем гојазности у школи у којој ради, мада о томе говоре бројна истраживања као о глобалном здравственом проблему, покушала је да провери колико школа може помоћи да ученици формирају ставове  о правилној ужини. Овај оброк  је мали део дневног уноса хране школског детета, али може бити значајан елемент целокупне исхране. Оно што деца доносе  као ужину, у већини случајева, далеко је од пожељног избора.

Иако је утицај медија, односно реклама, као и мноштво намирница привлачног паковања и неодољивих укуса у предности над утицајем образовног система, желела је да провери хипотезу да наставни садржаји могу утицати на промену става деце млађег школског узраста. На срећу наших нараштаја, хипотеза је потврђена. Школа, кроз своје садржаје, утиче на различите аспекте живота детета.

ТОК ИСТРАЖИВАЊА

У првој седмици је, посматрањем током великог одмора, утврђено шта ученици доносе за ужину. Након тога спроведена је анкета са циљем да се утврди: шта ученици највише воле за ужину; шта не једу за ужину, иако знају да је то здраво;  колико ученика доручкује, односно руча  пре него што дође у школу. Потом је уведен експеримент под називом „Кампања – ИЗАБЕРИ ПРАВИЛНУ УЖИНУ“ у једном  одељењу трећака, где је у периоду од месец дана изведен низ активности у оквиру наставе свих шест обавезних предмета. Заједнички циљ свих  активности била је  промоција здраве хране и избора правилне ужине.

САВРЕМЕНО ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ

За потребе истраживања настава је планирана интегративним приступом, што  је допринело активном и континуираном усвајању знања о правилној исхрани и здравим стиловима живота. Садржаји свих шест обавезних предмета  интегрисани су са циљем интезивног стварања навика и усвајања значаја правилне ужине за раст и развој. Истовремено,  усвојена знања су свакодневно примењивана тако да је остварен висок ниво функционалности наставе.

На часовима ликовне културе израђивани су плакати и рекламе за здраву ужину. Коришћена је амбалажа нездравих грицкалица у коју су уметане слике пожељне ужине. На часу српског језика одржана је презентација „Good food“ којом су приказане пожељне намирнице и последице лоше исхране. Као посебна мотивација презентовано је како се хране наши познати спортисти, међу којима је и Новак Ђоковић. На часовима математике  рађени су задаци и рачунске приче са тематиком здравих намирница. У кампањи  је значајно место  заузела промоција физичке активности у служби здравља. Одржаване  су игре без граница . У оквиру предмета Природа и друштво одржан је угледни час Воћњак и повртњак.Том приликом ученици су правили ужину користећи воће и поврће које су понели. Чипс од јабуке, грисине од шаргарепе, воћне салате, миксеви живог и сушеног воћа. На часовима музичке културе компоноване су песмице на стихове песама Добрице Ерића  из збирке песама „Празник воћа и поврћа“

НАЈБОЉЕ ЈЕ БИЛО НА ВЕЛИКОМ ОДМОРУ

Ученици су највише волели ваннаставне активности на великом одмору. Свакодневно су попуњавали разредну листу у коју су одређеном бојом уносили оно што су понели за ужину. Воћка је имала ознаку зеленог кружића, напитак је био плав, ужина спремљена код куће црвени, а нездраве „грицкалице“ црни кружић. Већ после пар дана на листи се није могла видети црна боја.

На седмичном нивоу су имали тематске ужине: Најзанимљивији сендвич, Здраве грицкалице, Ужине спремљене код куће, Нови кексићи које никада нисмо пробали.

Мотивација деце је била на високом нивоу јер се свакодневно поклањала пажња ономе што су доносили за ужину. Нико више није доносио непожељне намирнице.

Овим истраживањем је доказано да је могуће променити став и  понашање које је са њим у вези. Као наредни проблем поставља се питање одрживости става. Међутим, како  др Никола Рот наводи, с обзиром да школа организовано и систематично, а истовремено кроз дуг временски период, утиче на формирање личности, не би ваљало одустајати.  Без обзира на комплексност, сличне кампање би требало организовати на нивоу целе школе у у току читаве школске године, јер се само тако могу усвојити целоживотне вештине.

Иако је истраживање спроведено пре реформи, може се рећи да представља својеврстан модел пројектне наставе.

Ана Милошевић, учитељ, самостални педагошки саветник

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *