IZABERI PRAVILNU UŽINU

ИЗАБЕРИ ПРАВИЛНУ УЖИНУ

,,Изабери правилну ужину“ је кампања која је спроведена у оквиру истраживања „Утицај наставних и ваннаставних садржаја на промену става о правилној ужини“ у ОШ ,,Јово Курсула“ у Краљеву. Аутор истраживања је Ана Милошевић, учитељ и самостални педагошки саветник.

Уочавајући проблем гојазности у школи у којој ради, мада о томе говоре бројна истраживања као о глобалном здравственом проблему, покушала је да провери колико школа може помоћи да ученици формирају ставове  о правилној ужини. Овај оброк  је мали део дневног уноса хране школског детета, али може бити значајан елемент целокупне исхране. Оно што деца доносе  као ужину, у већини случајева, далеко је од пожељног избора.

Иако је утицај медија, односно реклама, као и мноштво намирница привлачног паковања и неодољивих укуса у предности над утицајем образовног система, желела је да провери хипотезу да наставни садржаји могу утицати на промену става деце млађег школског узраста. На срећу наших нараштаја, хипотеза је потврђена. Школа, кроз своје садржаје, утиче на различите аспекте живота детета.

ТОК ИСТРАЖИВАЊА

У првој седмици је, посматрањем током великог одмора, утврђено шта ученици доносе за ужину. Након тога спроведена је анкета са циљем да се утврди: шта ученици највише воле за ужину; шта не једу за ужину, иако знају да је то здраво;  колико ученика доручкује, односно руча  пре него што дође у школу. Потом је уведен експеримент под називом „Кампања – ИЗАБЕРИ ПРАВИЛНУ УЖИНУ“ у једном  одељењу трећака, где је у периоду од месец дана изведен низ активности у оквиру наставе свих шест обавезних предмета. Заједнички циљ свих  активности била је  промоција здраве хране и избора правилне ужине.

САВРЕМЕНО ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ

За потребе истраживања настава је планирана интегративним приступом, што  је допринело активном и континуираном усвајању знања о правилној исхрани и здравим стиловима живота. Садржаји свих шест обавезних предмета  интегрисани су са циљем интезивног стварања навика и усвајања значаја правилне ужине за раст и развој. Истовремено,  усвојена знања су свакодневно примењивана тако да је остварен висок ниво функционалности наставе.

На часовима ликовне културе израђивани су плакати и рекламе за здраву ужину. Коришћена је амбалажа нездравих грицкалица у коју су уметане слике пожељне ужине. На часу српског језика одржана је презентација „Good food“ којом су приказане пожељне намирнице и последице лоше исхране. Као посебна мотивација презентовано је како се хране наши познати спортисти, међу којима је и Новак Ђоковић. На часовима математике  рађени су задаци и рачунске приче са тематиком здравих намирница. У кампањи  је значајно место  заузела промоција физичке активности у служби здравља. Одржаване  су игре без граница . У оквиру предмета Природа и друштво одржан је угледни час Воћњак и повртњак.Том приликом ученици су правили ужину користећи воће и поврће које су понели. Чипс од јабуке, грисине од шаргарепе, воћне салате, миксеви живог и сушеног воћа. На часовима музичке културе компоноване су песмице на стихове песама Добрице Ерића  из збирке песама „Празник воћа и поврћа“

НАЈБОЉЕ ЈЕ БИЛО НА ВЕЛИКОМ ОДМОРУ

Ученици су највише волели ваннаставне активности на великом одмору. Свакодневно су попуњавали разредну листу у коју су одређеном бојом уносили оно што су понели за ужину. Воћка је имала ознаку зеленог кружића, напитак је био плав, ужина спремљена код куће црвени, а нездраве „грицкалице“ црни кружић. Већ после пар дана на листи се није могла видети црна боја.

На седмичном нивоу су имали тематске ужине: Најзанимљивији сендвич, Здраве грицкалице, Ужине спремљене код куће, Нови кексићи које никада нисмо пробали.

Мотивација деце је била на високом нивоу јер се свакодневно поклањала пажња ономе што су доносили за ужину. Нико више није доносио непожељне намирнице.

Овим истраживањем је доказано да је могуће променити став и  понашање које је са њим у вези. Као наредни проблем поставља се питање одрживости става. Међутим, како  др Никола Рот наводи, с обзиром да школа организовано и систематично, а истовремено кроз дуг временски период, утиче на формирање личности, не би ваљало одустајати.  Без обзира на комплексност, сличне кампање би требало организовати на нивоу целе школе у у току читаве школске године, јер се само тако могу усвојити целоживотне вештине.

Иако је истраживање спроведено пре реформи, може се рећи да представља својеврстан модел пројектне наставе.

Ана Милошевић, учитељ, самостални педагошки саветник

ИГРА ЈЕ ПРИПРЕМА ЗА ЖИВОТ

srecaКада чујемо реч играње, верујем да је већини од нас  асоцијација пуна соба играчака или група деце која напољу трче за лоптом. Не желим да мислим да има и оних који на реч играње, помисле на Sony play или  нешто слично што се игра тапкањем малог правоугаоног екрана.Од самог рођења, дете се развија кроз игру. Нема тог изума који може заменити значај игре у развоју и васпитању детета. Игра је прва школа младог људског бића које се припрема за живот. То је вежба за чула, ум и тело, која истовремено подстиче физичке, психичке и социјалне сфере личности.

Игра развија карактер

Одређене игре подучавају децу савлађивању сложених напора, откривању личних склоности и подношењу могућег неуспеха и тако позитивно делују на развој карактера. Деца се у току игре, свесно или несвесно пореде са другима и на тај начин стварају сопствене критеријуме.

Игра умањује раздражљивост

Игра је извор задовољства. Одсуство ове активности која производи задовољство изазива код детета напетост и раздражљивост. Сам дечји организам пун енергије која тежи да се ослободи кроз кретање и интеракцију са вршњацима, тражи игру. Игра у  којој је дете успешно у њему изазива осећај пријатности који задовољава и друге природне потребе детета: потребу за сигурношћу, прихватањем и самопоштовањем.

Игра развија интелигенцију

Све оно што чини интелигенцију, развија се кроз игру јер она тражи способност сналажења у новим ситуацијама, брзо реаговање и  решавање проблема. Играњем деца вежбају оштроумност, досетљивост, резоновање, опажање и одлучивање. Оно што је лепо у овом процесу је то што нема притиска од оцењивања, већ омогућава бесконачно понављање све док се не усаврши до сопствених могућности.

Игра и социјални контакти

Дете кроз игру сазнаје, не само о околини, већ и о себи и својим могућностима и то у односу на друге. Јер када дете нема контакт са другом децом, не може правилно да процени своје способности.  Постепено развија осетљивост за друге, односно емпатију а истовемено излази из егоцентричног круга.Учи да даје, да прима, да сарађује и даје доприност групном успеху. Поштовањем правила игре учи да поштује правила, забране. Зна које су последице кршења правила у свакодневном животу. Играјући се само са одраслима, без деце, дете постаје себично и доминантно. Касније има проблем са вршњацима, јер ако хоће да остане угри мора дабуде поштено, добар друг, да губи без љутње и да влада собом.

 

ВЕОМА ВИДЉИВИ ЕФЕКТИ ИГРЕ

Колико је важна за психички, игра је  исто толико је важна за физички развој детета. Пре свега да би дете развило своје мишиће и на време увежбало све делове свог тела. Једноставне игре, које се методички називају елементарне су огре које се заснивају на ходању, трчању, скакњу, пузању, провлачењу, пењању, гурању, ношењу, бацању, хватању, гађању и одржавању равнотеже. За све ове игре није потребно завршити  факултете или неке посебне обуке. Потребно је изаћи напоље, у природу, на мекану траву и понети…рецимо, лопту.

Игра утиче на унутрашње промене

Шта год одабрали чинимо добробит телу детета. Елементарне игре утичу на размену материја, убрзавају оксидацију кисеоника у ћелијама, утичу на рад жлезда са унутрашњим лучењем. Посебно су благотворне код деце која су малокрвна, рахитична, нервозна, безвољна, незадовољна, која имају лош сан и слаб апетит.

Игра као припрема за школско доба

Елементарне игре утичу на развој ситних мишића и покрета шаке, што је вежба за каснију наставу писања и правилног држања оловке, свирања инструмената икоординацију покрета.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Промишљање о игри је активност родитеља која подразумева правилан избор игре према узрасту, потебама и интересовањима детета. И најважније од свега, једина сврсисходна игра је она у којој су родитељи или учитељи организатор, координатори или учесници а не пасивни посматрачи.

Ана Милошевић

 

 

ЧИТАВ СВЕТ ЈЕ УЧИОНИЦА

migmig

migmigВреме је простор за развијање. Време је живот. Код активности слободног времена најважније је њихово позитивно усмеравање. Свој ентузијазам и идеје сам преточила у програм креативног развоја деце и њихове индивидуализације „Мој срећан распуст“.

У наредних месец дана, на мом сајту ћете моћи да читате чланке, савете и идеје које олакшавају родитељску свакодневицу и чине је лепшом. Већ у другој половини јуна почиње трећи циклус програма „Мој срећан распуст“ . Мисија овог програма су срећна и заиграна деца којој је омогућено да се  што више баве оним што је најважније за њихов развој а то је игра. Управо кроз игру деца најлакше уче о свету око себе, о друштву које их окружује, обичајима, уметности, другим културама, плесу и здравом начину живота. Зато им треба дати прилику за квалитетно учење кроз игру. Малишанима је читав свет учионица, све им је ново и занимиљиво. Они имају безброј питања и ту њихову знатижељу би требало  хранити и подстицати. Наш концепт  је јединствен јер подразумева мноштво различитих активности које се смењују  у краћим интервалима.