Упознај Чачак мој град

Чачак је вома близу Краљеву, на неких четрдесетак минута вожње. Оно што је прва импресија су гостољубиви домаћини и топла атмосфера. Имали смо срећу да у томе уживамо читава три дана. Обично тежимо да путујемо у друге државе, а своју нисмо довољно добро упознали, и ја сам била веома срећна што је ђаке моје школе и мене  у госте позвала Мирјана Глишић, један од организатора пројекта „Упознај Чачак Мој град“, учитељица и председник Друштва учитеља Чачка.

Идејни творац упознавања градова Србије је Ненад Накић, учитељ из Ћуприје. Захваљујући њему и спремности учитеља из других градова да подрже идеју, развила се једна дивна прича у којој деца и наставници из различитих градова гостују сваке године код једног домаћина. Ове године то је био Чачак. Учитељица Мира Глишић из ОШ „Драгиша Мишовић“ и Јасмина Марић, учитељица из ОШ „Вук Караџић“ су биле организатори и реализатори пројекта. Имале су подршку својих директора, Општине Чачак, као и многих људи добре воље, предузетника који су препознале лепоту њиховог рада.

Првог дана наше ученике су преузели родитељи домаћини који су имали децу истог узраста. Мало сам стрепела како ће се деца одвојити јер своје нове другове виде први пут, међутим све је протекло сјајно, јер деца имају отворено срце и много се лакше препознају и зближавају. Наредна два дана смо организовано, од ујутру до касног поподнева  упознавали културно историјске споменике и природне лепоте Чачка и околине. Посебну чар је занас одрасле представљало упознавање и дружење са колегама из других места широм Србије. Ове године је било заступљено осам градова и села.

Веома сам захвална на овој прилици и надам се да ћемо у некој од наредних година и ми узвратити гостопримство.

Упознај Чачак мој град

Кликом на овај линк можете видети делиће атмосфере наше прекрасног тродневног дружења.

Ана Милошевић

ИГРА ЈЕ ПРИПРЕМА ЗА ЖИВОТ

srecaКада чујемо реч играње, верујем да је већини од нас  асоцијација пуна соба играчака или група деце која напољу трче за лоптом. Не желим да мислим да има и оних који на реч играње, помисле на Sony play или  нешто слично што се игра тапкањем малог правоугаоног екрана.Од самог рођења, дете се развија кроз игру. Нема тог изума који може заменити значај игре у развоју и васпитању детета. Игра је прва школа младог људског бића које се припрема за живот. То је вежба за чула, ум и тело, која истовремено подстиче физичке, психичке и социјалне сфере личности.

Игра развија карактер

Одређене игре подучавају децу савлађивању сложених напора, откривању личних склоности и подношењу могућег неуспеха и тако позитивно делују на развој карактера. Деца се у току игре, свесно или несвесно пореде са другима и на тај начин стварају сопствене критеријуме.

Игра умањује раздражљивост

Игра је извор задовољства. Одсуство ове активности која производи задовољство изазива код детета напетост и раздражљивост. Сам дечји организам пун енергије која тежи да се ослободи кроз кретање и интеракцију са вршњацима, тражи игру. Игра у  којој је дете успешно у њему изазива осећај пријатности који задовољава и друге природне потребе детета: потребу за сигурношћу, прихватањем и самопоштовањем.

Игра развија интелигенцију

Све оно што чини интелигенцију, развија се кроз игру јер она тражи способност сналажења у новим ситуацијама, брзо реаговање и  решавање проблема. Играњем деца вежбају оштроумност, досетљивост, резоновање, опажање и одлучивање. Оно што је лепо у овом процесу је то што нема притиска од оцењивања, већ омогућава бесконачно понављање све док се не усаврши до сопствених могућности.

Игра и социјални контакти

Дете кроз игру сазнаје, не само о околини, већ и о себи и својим могућностима и то у односу на друге. Јер када дете нема контакт са другом децом, не може правилно да процени своје способности.  Постепено развија осетљивост за друге, односно емпатију а истовемено излази из егоцентричног круга.Учи да даје, да прима, да сарађује и даје доприност групном успеху. Поштовањем правила игре учи да поштује правила, забране. Зна које су последице кршења правила у свакодневном животу. Играјући се само са одраслима, без деце, дете постаје себично и доминантно. Касније има проблем са вршњацима, јер ако хоће да остане угри мора дабуде поштено, добар друг, да губи без љутње и да влада собом.

 

ВЕОМА ВИДЉИВИ ЕФЕКТИ ИГРЕ

Колико је важна за психички, игра је  исто толико је важна за физички развој детета. Пре свега да би дете развило своје мишиће и на време увежбало све делове свог тела. Једноставне игре, које се методички називају елементарне су огре које се заснивају на ходању, трчању, скакњу, пузању, провлачењу, пењању, гурању, ношењу, бацању, хватању, гађању и одржавању равнотеже. За све ове игре није потребно завршити  факултете или неке посебне обуке. Потребно је изаћи напоље, у природу, на мекану траву и понети…рецимо, лопту.

Игра утиче на унутрашње промене

Шта год одабрали чинимо добробит телу детета. Елементарне игре утичу на размену материја, убрзавају оксидацију кисеоника у ћелијама, утичу на рад жлезда са унутрашњим лучењем. Посебно су благотворне код деце која су малокрвна, рахитична, нервозна, безвољна, незадовољна, која имају лош сан и слаб апетит.

Игра као припрема за школско доба

Елементарне игре утичу на развој ситних мишића и покрета шаке, што је вежба за каснију наставу писања и правилног држања оловке, свирања инструмената икоординацију покрета.

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Промишљање о игри је активност родитеља која подразумева правилан избор игре према узрасту, потебама и интересовањима детета. И најважније од свега, једина сврсисходна игра је она у којој су родитељи или учитељи организатор, координатори или учесници а не пасивни посматрачи.

Ана Милошевић