Моја школа носи име Јове Курсуле

jovo 2

jovo 2

Те давне, 1804. године Србијом су већ вековима владaли Турци , али су сјај и ред турске државе избледели а народ је осећао на себи терет несигурних времена. Ненаоружан и у беди, српски сељак је био препуштен оном што га је снашло.Први облик отпора пружен турској сили била је хајдучија. Свe више су се умножавале и увећавале хајдучке дружине. За вођу Првог српског устанка изабран је Карађорђе.

Јован Петровић Курсула, се са својом дружином прикључио одмах по избијању устанка. Учествовао је у многим бојевима , у којима се истакао као храбар мегданџија. Са својом дружином је долазио у помоћ старешинама и устаницима на територији целог пашалука.Раме уз раме са Танаском Рајићем и другим виђеним устаницима, читавих осам година!

Учествовао је у бојевима на Карановцу, Љубићу, Црном врху, Варварину, Делиграду… Био је познати мегданџија чију су храброст поред Срба ценили и Турци и Руси.Његов најпознатији мегдан на Варваринском пољу опеван је у бројним песмама.

Оно што га је издвајало од осталих јунака и устаника, јесте његова необична појава, повученост и часност. Носио је обично сељачке чакшире и опанке, гуњ од коже и шубару од јагњећег крзна. Сабљу је носио на леђима да би је лакше повукао у борби. Увек је јахао добре коње, а остала је запамћена његова ждребица Стрина.Често је пушио чибук, чак и у току мегдана, и седео осамљен јер је био помало наглув.Карађорђе му је дао титулу војводе али се он није прихватио власти јер ни сам није потпадао ни под чију команду, већ је био хајдучки независан.

Иако о Јови Курсули нема пуно писаних трагова, допринос Курсуле и њему сличних људи много је већа него што се то види у путопису властодржаца. Власт су препустили онима који су је хтели, а Курсули, Зеки Буљубаши,Танаску Рајићу, Стојану Чупићу остало је да живе у вечном сећању и признање да су били људи и јунаци.Њихова храброст је остала дубоко у сећању народа , тако да су становници Карановца прво подигли његову бисту, његово име дали партизанском одреду и једној од првих Основних школа у Краљеву.

Извор, текстови Иване Хасановић, професора историје, објављени у листу „Полет“ и „Споменица“ поводом 200 година од смрти Јована Курсуле

Некадашња школа „Александар Ујединитељ“ 1952. добија назив Осмолетка број 1 „Јово Курсула“. На нову локацију и у нову зграду у Доситејевој улици 136, премештена је 1965. године.  У наредним деценијама постаје добитник „Новембарске награде“ и великог признања Републике Србије „ 25.мај“.

До 1990. године је постојао само један блок школе, када је дограђен нови блок и фискултурна сала.  Окружена прекрасним дрвориштем, муралом на бочном зиду старог дела , дуго је била једна од најлепших школа у Краљеву. Све до разорног земљотреса чије последице нису у потпуности саниране. Међутим, оно што чини школу јесу деца и њихови трагови које остављају током свог осмогодишњег школовања.

Дечије стваралаштво постављено на изложбама, исказано у писаним радовима, приредбама, такмичењима и другим активности забележено је из године у годину у наше школском листу . Изузетно смо поносни на „Полет“, најстарији школски лист у Краљеву који богатим садржајима служи као углед новим листовима Основних школа.

полет

Ана Милошевић

 

 

STRUČNO USAVRŠAVANJE,pitanje svesti ili nametnuta obaveza?

Svi se nalazimo pred velikim izazovim budućnosti koja dolazi nezamislivo brzo i drugačija nego što je zamišljamo. Da bi smo bili spremni da se uklopimo u nove tokove i plivamo u brzim vodama promena potrebno je da budemo svesni, obavešteni i odlučni u nameri da ostanemo na površini.

Kako? Niko nas neće posebno obaveštavati, tako da izgovor „Meni to niko nije rekao“, neće biti koristan.

Potrebno je da osetimo zadovoljstvo pripadnosti struci, zahvalnost što imamo stalan posao i prihod na koji možemo računati, jer mnogi nemaju.Potrebno je da damo najbolje od sebe i postanemo od sebe bolji. Taj osećaj zadovoljstva je nemerljiv. Kada ga jednom osetimo javiće se spontano potreba da stalno napreduje.

KOMPETENCIJE NASTAVNIKA

U aprilu 2011. godine Nacionalni prosvetni savet je usvojio Standarde kompetencija za nastavničku profesiju i profesionalni razvoj (ZUOV, 2011). Ovi standardi su razvijeni kako bi ohrabrili nastavnike  da razmišljaju o svojoj praksi, kao i da prate i planiraju sopstveni razvoj. U tom dokumentu su kompetencije definisane kao kapacitet pojedinca ispoljen u izvođenju složenih aktivnosti obrazovnog rada.Kao što od učenika očekujemo da postignu određene standarde tako bi smo i mi, njihovi učitelji i nastavnici  trebali da stremimo ostvarenju naših standarda.

PORTFOLIO

Odakle početi? Od pravljenja ličnog portfolija. To je dokument koji govori o našem profesionalnom radu. Kada počnemo da prikupljamo dokaze za aktivnosti koje smo obavljali u školi povećaće se naše samopoštovanje, kada vidimo na jednom mestu šta smo sve uradili u proteklim godinama osvestićemo značaj svog posla u novom svetlu. Kada budemo pisali ličnu profesionalnu filozofiju pogledaćemo unutar svoj ličnosti nastavnika i dobićemo jedan svojevrstan esej o svom stavu prema nastavi, metodama rada, uspešnosti naših đaka. Ceo ovaj proces ne vodi ka hvalospevu sopstvenog rada već ka realnom sagledavanju situacije.  Daće nam odgovore na pitanja Ko smo u svom razredu? Šta smo do sada uradili? Kakvi su rezultati naših đaka? Šta bi trebalo popraviti u planiranju, radu aktivnostima…i bezbroj drugih pitanja. Kada dospemo do ovog dela bićemo na pravom putu svog profesinalnog napretka.

A ČEMU SVE TO?

Neko će sve vreme čitanja imati misao Čemu sve ovo kad je kriza, kada nismo dovoljno plaćeni…

„Svako živo biće na planeti teži svom maksimumu osim većine ljudi. Drvo ne poraste do polovine svoje visine i ne kaže tada „ To bi bilo dovoljno“. Drvo će pustiti korenje što je moguće dublje, uzeće što je moguće više hrane, razgranati se onoliko visoko i široko koliko to priroda dopušta i podsećati nas na to šta bi svako od nas mogao da postane kad bi smo činili najviše što možemo. Ali čovek ima mogućnost izbora.“ Džim Ron

Težiti, stvarati i biti manji od svojih mogućnosti prvi je i lakši izbor.  Težiti, stvarati i postizati najviše što možemo, drugi je, teži i veličanstveniji izbor.

Ana Milošević